O Poslaniku Muhammedu a.s.
Allah Uzvišeni kaže:
Hazreti imam Ali r.a. kada ga je jedan čovjek upitao o fizičkim osobinama Poslanikovim a.s., a on bijaše zategao remen sablje u kufskoj džamiji: “Poslanikovo, s.a.v.a., lice je bilo bijelo i rumeno, oči crne i krupne, kosa mehka i ravna, brada bujna, obrazi mršavi i koščati, s tankim prugama kojima teku suze, vrat mu je bio poput srebrenog ibrika, ispod vrata do pupka imao je tanku maljavu traku poput sablje, osim toga nije imao dlaka po grudima i trbuhu. Noge i ruke su mu bile krupne i koščate. Kada bi koračao izgledalo bi kao da klizi nizbrdicom, ustajao je kao da poleće sa stijene, kada bi se okretao okretao bi se cio. Graške znoja na licu su mu bile poput bisera, a znoj mu je mirisao bolje od jakog mošusa. Nije bio ni nizak ni visok. Nije bio nejak i slab. Nisam vidjeo nikog kao njega, ni prije ni poslije njega.”(Et-Tabekatul-Kubra,1/410)
Hazreti imam Ali r.a. o osobinama Poslanikovim, s.a.v.a.: “Bio je najdarežljiviji, najsmjeliji, od svih je najviše istinu govorio, od svih najviše se držao obećanog, najblaži, od svih se najplemenitije ponašao. Ko ga je tek vidjeo osjećao bi strahopoštovanje prema njemu, ko se družio s njim pa ga upoznao zavolio bi ga, nisam vidjeo nikoga poput njega ni prije ni poslije njega.”(Mekarimul-Ahlak, 1/51/20.)
Aiša, kada je upitana o poslanikovom moralu u kući: “Bio je najmoralniji čovjek, nije bio nepristojan niti bestidan, niti je bio bučan na sokacima, nije odgovarao na zlo zlom, već, opraštao je i prelazio preko učinjenog.”(Et-Tabekatul-Kubra, 1/365.)
Aiša, kada je upitana o poslanikovom moralu u kući: “Bio je najmekši čovjek, najplemenitiji, bio je poput vaših ljudi osim što je uvijek imao osmijeh na usnama.”(Et-Tabekatul-Kubra, 1/378.)
Abdullah Ibn Haris: “Nisam nikoga vidjeo da mu je osmjeh bio više na usnama nego li Poslaniku, s.a.v.a.”(Et-Tabekatul-Kubra, 1/372.)
Ibn Ishak: “Kurejšije su Poslanika zvali Emin (pouzdani) prije nego li mu je stigla objava.”(Es-Siretu en-Nebevijjetu Libni Hišam, 1/210.)
Imam Sadik: “Poslanik, s.a.v.a., je dijelio svoj pogled među ashabima, gledao bi u svakoga podjednako.”(El-Kafi, 8/268/393.)
Bera’u Ibn ’Azib: “Kada god bi borba postala žestoka, mi bismo se zaklanjali za Poslanikom, a hrabar je bio onaj ko je bio rame uz rame s njim.”(Kenzul-‘Ummal, 35347.)
Enes: “Bio je Poslanik, s.a.v.a., najljepši, najdarežljiviji, najhrabriji. Jedne noći medinlije su čule nekakav glas, od kojeg su se svi uplašili. Nekoliko ljudi se uputilo prema glasu. Sreo ih je Poslanik, koji se već vraćao – bio je već prije od svih otišao prema glasu. Jahao je na neosedlanom Ebu Talhinom konju a na ramenu mu sablja, povikao im je: ‘Ne bojte se, ne bojte se.’”(Sahihul-Muslim, 2307.)
El-Menakib: “Poslanik, s.a.v.a., se ljutio zarad Allaha, a nije se ljutio zarad sebe.”(El-Menakibu Libni Šehri Ašub, 1/145.)
Enes: “Kada nekoga od ljudi ne bi bilo tri dana Poslanik, s.a.v.a., bi se raspitivao o njemu. Ukoliko bi bio odsutan molio bi se za njega, ako bi bio kući otišao bi kod njega, ako bi bio bolestan obilazio bi ga.”(Mekarimul-Ahlak, 1/55/34.)
Ebu Se’id Hudri: “Bio je Poslanik, stidljiv, nije se od njega ništa tražilo a da to nije dao.”(Mekarimul-Ahlak, 1/50/15.)
Imam Bakir: “Poslanik, s.a.v.a., je jeo poput roba, sjedio je poput roba, jeo je na zemlji i spavao je na zemlji.”(El-Mehasin, 2/244/1759.)
Poslanik, s.a.v.a.: “Nije niko uznemiravan kao što sam ja uznemiravan na Božijem putu.”(Kenzul-‘Ummal, 5818.)
Aiša: “Poslanik, s.a.v.a., nikada nikoga nije udario rukom, ni ženu, ni slugu, osim kada se borio na putu Božijem. Nikada se nikome nije osvetio iz ličnih razloga, osim u slučaju kada se oskrnavi nešto od Božijih zabrana, tada bi se svetio u ime Allaha, s.v.t.”(Sahihul-Muslim, 2328.)
Imam Bakir: “Bio je Poslanik, s.a.v.a., kod Aiše kada mu je ona rekla: ‘O Poslaniče, zašto mučiš samoga sebe kada ti je Allah oprostio i ono što je bilo i ono što će biti?!’ On joj reče: ‘Aiša! Zar da ne budem rob zahvalni?!’”(El-Kafi, 2/95/6.)
