Iz života ashaba Alije r.a.
Bio je srednje visine, visokog čela, tamnoput, lijepog lica, krupnih očiju koje je podvačio surmom. Imao je veliku bradu, koju nije knio nego je ostavljao u njenoj svjetlini, što je davalo poseban sjaj njegovom vedrom i lijepom licu. Imao je krupne ruke i noge, i jedre i istaknute mišiće. Hodao je brzo, naročito kada bi bio u bitci.
Imao je dva nadimka. Prvi se veže za njegovog najstarijeg sina Hasana, Ebu-Hasan (otac Hasanov), a drugi nadimak mu je Ebu-Turab (otac prašine). Drugi nadimak mu je dao Allahov Poslanik, alejhis-selam, kada je jednog dana uputio se ka džamiji i zatekao Aliju kako u njoj spava, a na odjeći mu je bilo prašine. Tada mu Poslanik, alejhis-selam, poče govoriti: „Ustani, Ebu Turab!“, čisteći prašinu sa njegovog lica i odjeće. Aliju, r.a., je ovaj nadimak veoma obradovao.
On je bio najbolji sudija među ashabima, prema riječima Poslanika, alejhis-selama:
„Najbolji sudija među vama je Alija.“ Hazreti Omer je rekao: „ Naš najbolji karija je Ubejj, a najbolji sudija Alija.“ Prenosi se od Ibu Mes’uda da je rekao: „Govorili smo da je najbolji sudac među Medinelijama Alija.“ On je najučeniji ashab prema riječima Poslanika, alejhis-selama: „Ja sam grad znanja, a Alija njegova vrata. Pa ko hoće znanje neka priđe vratima. „
On je podsjetnik uha koje pamti. Prenosi se, da je, nakon što je Allah Uzvišeni objavio: „I da to od zaborava sačavu uho koje pamti“ ( El-Hakka 12) ;
Resulallah je rekao: „Molio sam Allaha s.w.t. da takvim učini tvoje uho, o Alija!“ Alija je rekao: „Nakon toga ništa nisam zaboravljao.“ Sve njegove osobine i vrline kojima je okićen, ponio je iz amidžićeve kuće, jer je odgajan u njegovoj kući od malih nogu. Od njega je učio, primao osobine i lijepo ponašanje koje slabo ko u društvu imao i ima od drugih ljudi.
Alija, r.a., je bio blizak i veoma privržen Poslaniku, alejhis-selamu. Pored toga što je odrastao uz njega, Poslanik, alejhis-selam, kada je bratimio muslimane u Meki, on se pobratimio sa Alijom. Drugi puta u Medini, nakon Hidžre je vršio bratimljenje između muhadžira i ensarija, Aliju je učinio svojim bratom, rekavši mu: „Ti si moj brat i moj ashab i na dunjaluku i na ahiretu.“
Kada je stigla dojava Poslaniku, alejhis-selamu, da mušrici spremaju zavjeru protiv njega, i da ga žele ubiti, Poslanik je učinio Hidžru. Džibril, alejhis-selam, je došao Poslaniku, alehis-selamu, i rekao mu šta treba činiti. Tada Allahov Poslanik, ode odmah u kuću Ebu Bekra es-Sidika, a on kada ga ugleda, znao je da se nešto važno dogodilo. Aiša i njena sestra Esma bile su uz Ebu Bekra kada je Poslanik, alejhis-selam, došao. A on tada reče: „Allah mi je dopustio da ostavim grad i iselim se“. „Zajedno sa mnom?“, upitao je Ebu Bekr. „Zajedno sa tobom“, odgovorio mu je Resulallah.
Od Aiše se prenosi da je kazala poslije o tom događaju sljedeće: “Nisam znala prije tog dana da neko može plakati od radosti, dok ne vidjeh Ebu Bekra, kako zaplaka na te riječi.“
Kada je Poslanik, alejhis-selam, htio učiniti Hidžru iz Meke u Medinu, zajedno sa Ebu Bekrom, nije vidio nikog podobnijeg od Alije, r.a., koji će ostati u njegovoj postelji i mušrike zavarati da misle da je on, Poslanik,alejhis-selam, još uvjek tu u kući. Alija, r.a., je imao tu čast da legne u postelju Poslanika, alejhis-selama, a za to vrijeme Poslanik je učinio Hidžru sa svojim drugom Ebu Bekrom, r.a. Tim činom Alija plemeniti je zaštitio i spasio život našem Resulallahu. Poslanik, alehis-selam, je opunomoćio Aliju, r.a., nad onim što je pohranjeno kod njega od dragocjenosti, tako da je Alija ostao tri dana i tri noći nakon Poslanikovog odlaska u Medinu, da bi vratio vlasnicima stvari koje su povjerili Poslaniku. Poslanik, alejhis-selam, nikada nije prestao biti poznat kao el-Emin, i mnogo nevjernika mu je povjeravalo svoj imetak onako kako ga nikom drugom ne bi povjerili. Aliji, r.a., je rekao ono što mu je Džibril, a.s., kazao o zavjeri koju su Kurejši skovali protiv njega. I tada Poslanik, alejhis-selam, uzeo svoj ogrtač u kojem je običavao spavati, pa ga je dao Aliji, r.a., govoreći: „Spavaj ti u postelji mojoj i umotaj se u ovaj moj zeleni ogrtač hadremski. Spavaj u njemu i nikakvo zlo od njih neće te stići.“ „Ništa ne brini, neće ti ništa nauditi!“ Zatim je počeo učiti suru Ja-sin, i kada dođe do riječi ‘I mi smo ih zastrli, tako da ne vide’, on izađe iz kuće.
Allah je pokrio svoga Poslanika, alejhis-selama, od spletkaroša, tako da ga ne opaziše, pa on prođe između njih i ode svojim putem. Alija je rekao: „ Tako mi Allaha, nijednu noć nisam mirnije spavao!“
Sutra dan Alija je započeo obavljati svoju dužnost kojom ga je Poslanik a.s. zadužio.
Alija, r.a., nije prezao da se pojavi na svakom mjestu. Jer niko mu nije smio prići. Bio je hrabar i veoma jak, po svojoj snazi i spretnosti bio je poznat u narodu. Nikada ni iz jedne borbe nije izašao poražen, tako da su ga se bojali mušrici mnogo. Nakon što je vratio vlasnicima njihove stvari, sačekao je noć i krenuo prema Medini. Kada je došao do Poslanika, alejhis-selama, noge su mu bile krvave od hodanja po pjesku i kamenjaru. Alija, r.a., je rekao o svojoj Hidžri sljedeće: „Kada je Poslanik a.s. izašao prema Medini, naredio mi je da ostanem kako bih vratio ljudima povjerene emanete, zbog kojih je i imao nadimak ‘Povjerljivi’. Ostao sam tri dana i pojavljivao bih se nakon što bih odsutvovao dan, a potom sam napustio Meku. Slijedio sam Resulullahove as. tragove sve dok nisam došao do plemena Benu-Amr ibn Avf. Otišao sam do kuće Kusuma ibn el- Hidma u kojoj se Allahov Poslanik, a.s., odmarao.“
Kada je Poslanik, alejhis-selam, čuo da je Alija stigao, rekao je: “Zovi te mi Aliju“, a ashabi su mu rekli : „Allahov Poslaniče, nije u stanju da hoda.“ Na to je Allahov Poslanik, alejhis-selam, otišao do njega, pa vidjevši mu otekline i krvava stopala, zagrlio ga je i zaplakao. Potom je pljuvačkom navlažio njegova stopala i zamolio Allaha da ih iscjeli. Od tada Aliju, r.a., nikada nisu zaboljele noge.
Allahov Poslanik, alejhis-selam, zajedno je blagoslovio Aliju, Fatimu, Hasana i Husejna, r.a. Jednom prilikom, Resulallah je upitao svoje amidžiće: „Koji od vas će me štititi i prijateljavati sa mnom, i na dunjaluku i na ahiretu?“ Niko mu nije odgovorio osim Alije. Rekao je: ‘Ja’! Allahov Poslanik, alejhis-selam, na ovo reče: „On je moj prijatelj i na dunjaluku i na ahiretu.“
Potom je uzeo svoj ogrtač i njime pokrio Aliju, Fatimu, Hasana i Husejna i rekao: „Allah želi od vas grijehe otkloniti, o porodico Poslanikova.“
Prenosi se od Imrana ibn Husajna da je Resulallah rekao: „ Alija je od mene, a ja od njega. On je zaštitnik svakog mumina nakon mene“.
Poslanik, a.s., je rekao Aliji: „Alija, tebe voli samo vjernik, a mrzi munafik!“ Poslanik, a.s., je rekao: „Ko uznemiri Aliju, uznemirio je mene; a ko opsuje Aliju, opsovao je mene!“
Jednoga dana je Allahov Poslanik, a.s., iznio Hasana i Husejna pred ljude i rekao: „Ko bude volio mene, ova moja dva sina, njihovog oca i majku, bit će sa mnom na mome stepenu u Džennetu!“ Djelić Alijine ljubavi i brižnosti prema Poslaniku, a.s., može se vidjeti u sledećem događaju:
‘Alija, r.a., kaže: „Jednog dana je Allahovog Poslanika, a.s., zadesila teška glad, pa rekoh u sebi: ‘Ugostit ću ga!’ Zatim je otišao u bašču jednog Jevreja i ponudio se da radi za hurme. Jevrej prihvati posao za dvanaest hurmi. Alija, r.a., je nakon što je završio, uzeo hurme i otišao Allahovom Poslaniku, a.s., i reče: „Saznao sam da si dosta gladan…“ Poslanik, a.s., se obradova i reče: „Samo ljubav prema Allahu i Njegovom Poslaniku, a.s., te natjerala da postupiš ovako!“ Alija reče: „Da, Allahov Poslaniče!“’
‘O drugoj situaciji Alija, r.a., priča: „Zadesila me teška glad i krenuh naći kakav posao. Tako mi Allaha, nisam mogao raditi od silne gladi. Sretoh ženu koja je imala bašču sa smokvama koje je željela zaliti. Predložih joj : „Zalit ću ti smokve, a ti meni daj hurmi. Uzeh hurme i pomislih: „Neću jesti prije Poslanika!“ Sjeo sam pred Poslanikom i podjelio hurme između njega i mene. Želio sam se malo pošaliti, pa sam jeo hurme i stavljao košpice ipred njega. Na kraju rekoh: „Allahov Poslaniče, ti si pojeo sve hurme!“ A Poslanik, a.s., mi odgovori: „A ti si jeo hurme sa košpicama!“’
Izvor: /„Muhammad- his life based on the aerliest sources“, Martin Lings (Abu Bakr Siraj ad-Din); Unwin Paperbacks, Hyman Limited, 1986, 1988.Preveo na bosanski: Rusmir Mahmutćehajić; „Muhammed -Život njegov osnovan na vrelima najstarijim“, Martin Lings (Abu Bakr Siraj ad-Din); Analecta islamica, knjiga prva./„Halife Allahovog Poslanika“, Amr Halid; Novi Pazar, 2007. godine./„Ashabi Allahovog Poslanika“, Hilmi Ali Ša’ban; Sarajevo, 2001. godine./„Hazreti Ali Allah’in arslan ve evliyalar sultanu“; Mustafa Necati Bursali; Prevod: Avdija Isaković; Bemust; Sarajevo, 2001. godine./„Odškrinuta vrata Grada znanja“; Prevodilac: Mehmed Karahodžić; Bemust, Sarajevo, juni 2006. godine.
